Азбука веры » Библија » По Марку » гл.15

По Марку, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

см.:Мф.27:2;Лк.22:66;

15:2

см.:Мф.27:11;Лк.23:3;Ин.18:33;1Тим.6:13;

15:3

15:4

15:5

15:6

15:7

15:8

15:9

15:10

15:11

см.:Мф.27:20;Лк.23:18;Ин.18:40;Деян.3:14;

15:12

15:13

15:14

15:15

см.:Мф.27:26;Ин.19:1;

15:16

15:17

15:18

15:19

15:20

15:21

см.:Мф.27:32;Лк.23:26;

15:22

см.:Мф.27:33;Лк.23:33;Ин.19:17;Евр.13:12;

15:23

см.:Пс.68:22;

15:24

см.:Пс.21:19;Ин.19:24;

15:25

15:26

см.:Мф.27:37;Лк.23:38;Ин.19:19;

15:27

15:28

см.:Ис.53:12;

15:29

см.:Пс.68:21;Мф.26:61;Мф.27:40;Мк.14:58;Лк.22:37;Ин.2:19;

15:30

15:31

15:32

15:33

15:34

см.:Пс.21:2;Мф.27:46;

15:35

15:36

см.:Пс.68:22;Мф.27:48;

15:37

15:38

15:39

15:40

15:41

15:42

см.:Мф.27:57;

15:43

см.:Лк.23:50;Ин.19:38;

15:44

15:45

15:46

15:47

см.:Мф.27:61;

Сербский (синод.)

Языки

И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.

А Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!

Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.

А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали.

А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.

И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше.

А Пилат им одговори, говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?

Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници.

Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.

А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?

А они опет повикаше: Распни га!

А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још јаче викаху: Распни га!

И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.

А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.

И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега.

И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!

И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се.

И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну.

И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов.

И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање.

И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.

И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.

А бијаше час трећи, и разапеше га.

И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски.

И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему.

И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике.

И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,

Спаси самога себе и сиђи с крста!

Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе.

Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га.

А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога.

И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.

А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

И Исус повика из свег гласа и издахну.

И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозго до доље.

А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше.

А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија,

Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

И кад већ би увече, јер бијаше петак, то јест уочи суботе,

Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.

А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро?

И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.

И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба.

А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху.