И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.

А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако?

Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.

А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.

Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб.

Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.

А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.

И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда.

И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?

И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим,

И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?

И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите.

И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.

И кад би вече, дође са Дванаесторицом.

И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.

А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја?

А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.

И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;

И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе.

Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.

И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.

И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.

А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.

И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.

А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху.

И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу.

И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.

И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.

И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети?

Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо.

И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи.

И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника.

Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.

И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.

А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.

И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.

А они ставише руке своје на њега и ухватише га.

А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо.

И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.

Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.

И оставивши га, побјегоше сви.

А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића.

А он оставивши платно, го побјеже од њих.

И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине.

А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше.

Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака.

И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи:

Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.

И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?

А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.

А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: (та нам више требају свједоци?

Чусте хулу на Бога. (та вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.

И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима.

И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,

И видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.

А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.

И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.

А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.

А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите.

И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.