А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.

А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.

Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.

И учинише тако, и посадише их све.

А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.

И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.

И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: (та говори народ ко сам ја?

А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.

А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији.

А он им запријети и заповједи да то никоме не казују,

Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.

А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.

Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?

Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.

А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.

И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.

И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,

Који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.

А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.

И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, - не знајући шта говори.

А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када зађоше у облак.

И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.

И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели.

А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.

И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац;

И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.

И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега.

А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом.

И сви се веома дивљаху величанству Божијем.

Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.

А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.

А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,

И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.

А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.

И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.

И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.

И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.

А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?

А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.

Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.

А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.

А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.

А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега.

А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.

А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.

А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.