Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;

А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.

Да га, дакле, казним и пустим.

А мораше да им о Празнику ослободи једнога.

А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву!

Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.

А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.

А они викаху говорећи: Распни га, распни!

А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.

А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.

И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.

И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.

И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.

А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!

Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?

Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.

И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку.

И народ стајаше гледајући. А и старјешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији.

А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат.

И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!

А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас!

А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?

А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини.

И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.

И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.

И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола.

И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.

И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса.

А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.

И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,

Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије,

Приступивши Пилату заиска тијело Исусово.

И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен.

И дан бијаше петак, и субота освиташе.

А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово,

Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.