Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали.

Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.

И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.

Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.

Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.

А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња.

Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.

Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.

У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.

И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.

Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?

А он му рече: (та је написано у Закону? Како читаш?

А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.

А он му рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш.

А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој?

А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.

Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође.

А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.

А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;

И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.

И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

(та мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?

А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.

И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову.

А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,

А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети.