Авимелехово братоубиство, царовања и нечастан свршетак. Јотамова басна.
И Авимелех, син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:

Кажите свијем Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човјек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тијело ваше.

Тада рекоше браћа матере његове за њ свијем Сихемљанима све те ријечи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.

И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритова, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.

И дође у кућу оца својега у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам, најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.

Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.

А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!

Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.

А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.

А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.

А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиде огањ из трна и спали кедре Ливанске.

Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његову? И јесте ли му учинили како вас је задужио?

Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку Мадијанских.

А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.

Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његову дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.

Ако ли нијесте, нека изиде огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиде огањ од Сихемљана и од дома Милова и спали Авимелеха.

Тада побјеже Јотам, и побјегав дође у Вир, и ондје оста бојећи се Авимелеха, брата својега.

И влада Авимелех Израиљем три године.

Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневјерише Авимелеха,

Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јероваловијех, и крв њихова да би дошла на Авимелеха, брата њихова, који их уби, и на Сихемљане, који укријепише руку његову да убије браћу своју.

И Сихемљани пометаше му засједе по врховима горским, па плијењаху све који пролажаху мимо њих онијем путем. И би јављено Авимелеху.

Потом дође Гал, син Еведов, са својом браћом, и уљезоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.

И изашавши у поље, браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога својега, и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.

И Гал, син Еведов, рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора, оца Сихемова. А што бисмо служили тому?

O кад би тај народ био под мојом руком да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју и изиди.

А кад чу Зевул, управитељ градски, ријечи Гала, сина Еведова, разгњеви се врло.

И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал, син Еведов, и браћа му дођоше у Сихем и ево побунише град на те.

Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и засједи у пољу.

А ујутру кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изаћи ће преда те, па учини с њим што ти може рука.

И Авимелех уста ноћу и сав народ што бјеше с њим; и засједоше Сихему у четири чете.

А Гал, син Еведов, изиде и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што бјеше с њим изиде из засједе.

А Гал видјев народ рече Зевулу: Ено, народ слази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сјена горскога чине ти се људи.

Опет проговори Гал и рече: Ено народ слази с виса, и чета једна иде путем к шуми Меоненимској.

А Зевул му рече: Гдје су ти сада уста којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиди сада и биј се с њим.

И изиде Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.

Али Авимелех га потјера, и он побјеже од њега; и падоше многи побијени до самијех врата градских.

И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истјера Гала и браћу његову, те не могаху сједети у Сихему.

А сјутрадан изиде народ у поље, и би јављено Авимелеху.

А он узе народ свој и раздијели га у три чете, и намјести их у засједу у пољу; и кад видје гдје народ излази из града, скочи на њих и поби их.

Јер Авимелех и чета која бијаше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге двије чете ударише на све оне који бијаху у пољу, и побише их.

И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који бјеше у њему, и раскопа град и посија со по њему.

А кад то чуше који бијаху у кули Сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.

И би јављено Авимелеху да су се ондје скупили сви који бијаху у кули Сихемској.

Тада Авимелех изиде на гору Салмон, он и сав народ што бјеше с њим; и узев Авимелех сјекиру у руку, одсијече грану од дрвета и подиже је и метну је на раме, и рече народу који бијаше с њим: Што видјесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.

И сваки из народа одсијече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који бијаху у кули Сихемској, око тисућу људи и жена.

Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у око код Тевеса, и узе га.

А бијаше тврда кула усред града и у њу побјегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши попеше се на кров од куле.

А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.

Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.

А он брже викну момка који му ношаше оружје и рече му: Извади мач свој и убиј ме да не реку за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умрије.

А кад видјеше Израиљци гдје погибе Авимелех, отидоше сваки у своје мјесто.

Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу својему убивши седамдесет браће своје.

И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама, сина Јеровалова.