Племе Јудино започиње рат послије Исусове смрти. Сви Хананци су протјерани.
А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?

И Господ рече: Јуда нека иде; ето, дао сам му земљу у руке.

А Јуда рече Симеону, брату својему: Хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеон с њим.

И изиде Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.

Јер нађоше Адони-Везека у Везеку и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.

И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухватише га, одсјекоше му палце у руку и у ногу.

Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и ондје умрије.

Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.

Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје који живљаху у гори и на југу и у равни.

И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.

А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.

И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу, кћер своју за жену.

И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену.

И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Што ти је?

А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

А и синови Кенеја, таста Мојсијева, изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

Потом изиде Јуда са Симеоном, братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.

Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.

И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.

А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму, него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.

Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.

И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.

И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: Хајде, покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.

А он им показа куда ће ући у град; и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.

И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град и прозва га Луз; то му је име до данас.

А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његовијех, ни из Танаха и села његовијех, ни становника из Дора и села његовијех, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његовијех; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.

Ни Јефрем не изагна Хананеја који живљаху у Гезеру, него осташе Хананеји с њим у Гезеру.

Завулон не изагна становника из Китрона, ни становника из Налола, него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.

Асир не изагна становника из Акона, ни становника из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова,

Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.

Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становника из Вет-Аната, него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.

А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.

И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифова, плаћаше данак.

А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па навише.