Азбука веры » Библија » Књига о Јудити » гл.8

Књига о Јудити, Поглавље 8

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

8:1

8:2

8:3

8:4

8:5

8:6

8:7

8:8

8:9

8:10

8:11

8:12

8:13

8:14

см.:Пс.63:7;Рим.11:34;

8:15

8:16

8:17

8:18

8:19

8:20

8:21

8:22

8:23

8:24

8:25

8:26

8:27

8:28

8:29

8:30

8:31

8:32

8:33

8:34

8:35

8:36

Сербский (синод.)

Языки

Удовица Јудита позива старјешине, кори их за дато обећање којим кушају Бога. Озија прима савјет. Јудита се спрема за подвиг.
И чу (о томе) у дане оне Јудита, кћи Мерара, сина Оксова, сина Јосифова, сина Озилијева, сина Елкијева, сина Ананијева, сина Гедеонова, сина Рафаинова, сина Ахитонова, сина Илијева, сина Хелкијева, сина Елијавова, сина Натанаилева, сина Саламиилева, сина Сарасадајева, сина Израиљева.

И (бјеше) муж њен Манасија од племена њеног и отачаства њеног; и умрије у дане жетве јечмене;

Јер настојаваше над онима који везаху снопове у пољу, и жега дође на главу његову, и паде на постељу своју и сконча у Ветилуји, граду своме, и сахранише га са оцима његовим у пољу између Дотаима и Валамона.

И бјеше Јудита у дому своме као удовица три године и четири мјесеца

И начини себи стан на крову дома свога, и стави око бедара својих вретиште (врећу), и бјеху на њој хаљине удовиштва њеног.

И пости се све дане удовиштва свога, осим предсубота и субота, и пред новомјесечја и младомјесечја, и празника и радосних (дана) дома Израиљева.

И бјеше лијепа изгледом и красна лицем веома. И остави јој Манасија, муж њен, злато и сребро, и слуге и слушкиње и стоку и њиве; и стараше се о њима.

И не би тога ко би говорио о њој ријеч злу, јер се бојала Бога веома.

И чу ријечи народа зле на начелника, пошто постадоше малодушни због недостатка воде, и Јудита чу све ријечи, које изговори њима Озија, како им се закле да преда град послије пет дана Асирцима;

И пославши (повјерљиву) слушкињу своју, надзорницу свега имања њеног, позва{У преводу Вулгате и словенском преводу овдје стоји: Озију и Хаврина. Прим. прев.} Хаврина и Хармина, старјешине града овога,

И дођоше к њој и рече им: Чујте ме начелници оних који живе у Ветилуји! Није права ријеч ваша, коју рекосте пред народом у овај дан и положисте заклетву ову, коју изговористе међу Богом и међу вама, и рекосте да ћете предати град непријатељима нашим ако се ових дана не обрати Господ на помоћ вама.

И сада, ко сте ви што искушасте Бога у дану данашњем, и стојите изнад Бога међу синовима човјечијим?

И сада Господа Сведржитеља провјеравате, та ништа нећете спознати до краја вијека!

Ако дубину срца човјечијега не можете испитати и ријечи разума његовог постићи, како ћете, онда, Бога који је створио све ово истражити и ум његов спознати и мисао његову разумјети? Никако, браћо, не гњевите Господа Бога нашега.

Јер ако не жели у току пет дана да нам помогне, Он има власт у које хоће дане да (нас) покрије или да нас погуби пред лицем непријатеља наших.

Па ви не дајте јемство савјетима Господа Бога нашега, јер није као човјеку Богу пријетити, нити као сину човјечијем судити.

Тога ради, очекујући од Њега спасење, призовимо Га на помоћ нашу, и услишиће глас наш, ако Му буде угодно.

Јер не устаде у родовима нашим, нити има у дану данашњем, ни племе ни отачки дом, ни народни скуп ни град међу нама који се клањају боговима рукотвореним, као што је било у ранијим временима;

Због чега бише предати мачу и разорењу оци наши и падоше падом великим пред непријатељима нашим.

Ми, пак, другога Бога не познасмо осим Њега; отуда се надамо да неће презрети нас, ни од рода нашега.

Јер ако будемо ми узети, биће узета сва Јудеја, и биће разграбљене светиње наше, и тражиће оскврњење њихово од наше крви,

И убијање браће наше и поробљење земље, и опустошење наслеђа нашег вратиће на главу нашу међу народима, тамо гдје би били поробљени, и бићемо на саблазан и на срамоту пред поробљивачима нашим.

Јер неће се усмјерити ропство наше на благодат, него у бешчашће ће га поставити Господ Бог наш.

И сада, браћо, покажимо браћи нашој да од нас зависи душа њихова, и светиња и Дом (Божји) и жртвеник утврђује се на нама.

Поред овога свега, заблагодаримо Господу Богу нашем који нас куша, као и оце наше.

Сјетите се шта је учинио са Авраамом, и колико је кушао Исака и шта се догађало Јакову у Месопотамији Сиријској док је чувао овце Лавана, брата матере своје.

Јер као што је оне испробао ради провјере срдаца њихових, тако се ни нама не освети, него ради поуке кара Господ оне који му се приближују.

И рече јој Озија: Све што си рекла, добрим срцем си говорила, и нема га ко ће се супротставити ријечима твојим;

Јер није данас мудрост твоја јавна, него од почетка дана твојих познаде сав народ разборитост твоју, будући да су добре помисли срца твога.

Него је народ веома ожеднио, и приморао нас да учинимо као што им говорисмо и да наведемо на нас заклетву коју нећемо преступити.

И сада помоли се за нас, јер си жена побожна, и послаће Бог кишу да се испуне наши бунари, па више нећемо оскудијевати.

И рече њима Јудита: Почујте ме и учинићу дјело које ће се преносити са покољења на покољење рода нашега.

Ви ћете стати на врата ове ноћи, и ја ћу изаћи са слушкињом својом, и у данима послије којих рекосте да ћете предати град непријатељима својим, посјетиће Господ Израиљ у руци мојој;

Ви, пак, не испитујте поступак мој, јер нећу вам рећи све док се не сврши оно што ћу ја учинити.

И рече јој Озија и начелници: Иди у миру, и Господ Бог испред тебе за освету непријатељима нашим.

И повративши се из шатора, отидоше на своја мјеста.