Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.9

Књига о Јову, Поглавље 9

Толкования

Толкования главы

9:1

9:2

см.:Иов.4:17;

9:3

9:4

см.:Иов.37:23;

9:5

см.:Иер.51:25;Мф.17:20;

9:6

9:7

см.:Нав.10:13;4Цар.20:11;

9:8

см.:Иер.51:15;Ин.6:19;Мк.6:49;Мф.14:25;

9:9

9:10

см.:Иов.5:9;

9:11

9:12

см.:Ис.10:15;Ис.14:27;

9:13

см.:Наум.1:6;

9:14

9:15

см.:Иов.10:7;

9:16

9:17

9:18

9:19

9:20

9:21

см.:1Кор.4:4;

9:22

см.:Иов.34:9;

9:23

9:24

9:25

см.:Иов.7:7;Пс.89:10;

9:26

см.:Прем.5:10;

9:27

9:28

9:29

см.:Иов.7:20;

9:30

см.:Иер.2:22;

9:31

9:32

см.:Еккл.6:10;Иер.49:19;

9:33

9:34

см.:Пс.88:33;

9:35

см.:1Кор.4:4;

Сербский

Языки

А Јов одговори и рече:

Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.