Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.9

Књига о Јову, Поглавље 9

Толкования

Толкования главы

9:1

9:2

см.:Иов.4:17;

9:3

9:4

см.:Иов.37:23;

9:5

см.:Иер.51:25;Мф.17:20;

9:6

9:7

см.:Нав.10:13;4Цар.20:11;

9:8

см.:Иер.51:15;Ин.6:19;Мк.6:49;Мф.14:25;

9:9

9:10

см.:Иов.5:9;

9:11

9:12

см.:Ис.10:15;Ис.14:27;

9:13

см.:Наум.1:6;

9:14

9:15

см.:Иов.10:7;

9:16

9:17

9:18

9:19

9:20

9:21

см.:1Кор.4:4;

9:22

см.:Иов.34:9;

9:23

9:24

9:25

см.:Иов.7:7;Пс.89:10;

9:26

см.:Прем.5:10;

9:27

9:28

9:29

см.:Иов.7:20;

9:30

см.:Иер.2:22;

9:31

9:32

см.:Еккл.6:10;Иер.49:19;

9:33

9:34

см.:Пс.88:33;

9:35

см.:1Кор.4:4;

Сербский (синод.)

Языки

Јовов други говор: са Свемогућим се нико не може препирати.
А Јов одговори и рече:

Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом?

Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну.

Мудар је срцем и јак снагом; ко се опро њему и био срећан?

Он премјешта горе да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом;

Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;

Он, кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;

Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.

Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? Ко ће му казати: Шта радиш?

Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници.

А како бих му ја одговарао и бирао ријечи против њега?

Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим Судији својему.

Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што.

Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама.

Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?

Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

Свеједно је; зато рекох: И доброга и безбожнога он потире.

Кад би још убио бич наједанпут! Али се смије искушавању правијех.

Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?

Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра.

Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети на храну.

Ако речем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се;

Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

Да се измијем водом шњежаницом, и да очистим сапуном руке своје.

Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд;

Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

Нека одмакне од мене прут свој, и страх његов нека ме не страши;

Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.