Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.4

Књига о Јову, Поглавље 4

Толкования

Толкования главы

4:1

см.:Иов.15:1;Иов.22:1;

4:2

4:3

см.:Евр.12:12;

4:4

см.:Ис.35:3;

4:5

4:6

4:7

4:8

см.:Иов.15:35;Пс.7:15;

4:9

см.:2Цар.22:16;2Фес.2:8;

4:10

см.:Пс.57:7;Наум.2:12;

4:11

4:12

4:13

см.:Иов.33:15;

4:14

см.:Дан.10:8;

4:15

4:16

4:17

см.:Иов.9:2;Иов.15:14;Иов.25:4;

4:18

см.:Иов.15:15;2Пет.2:4;Иуд.1:6;

4:19

см.:Иов.25:6;2Кор.5:1;

4:20

см.:Пс.36:2;

4:21

Сербский (синод.)

Языки

Елифасов први говор. Бог не кажњава праведнога.
Тада одговори Елифас Теманац и рече:

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си;

Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху.

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

Није ли побожност твоја била уздање твоје, и доброта путова твојих надање твоје?

Опомени се ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени?

Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању.

Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их.

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочује мало.

У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе,

Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје,

И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мојем накостријешише се.

Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас:

Еда ли је човјек праведнији од Бога? Еда ли је човјек чистији од Творца својега?

Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака;

А камоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази.

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.