Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.34

Књига о Јову, Поглавље 34

Толкования

Толкования главы

34:1

34:2

34:3

см.:Иов.12:11;

34:4

34:5

см.:Иов.13:18;Иов.23:10;Иов.35:2;

34:6

см.:Иов.6:4;

34:7

см.:Иов.15:16;

34:8

34:9

см.:Иов.9:22;Мал.3:14;

34:10

см.:Иов.8:3;Иов.36:23;

34:11

см.:Притч.24:12;Рим.2:6;

34:12

34:13

см.:Иов.38:4;

34:14

см.:Пс.103:29;

34:15

см.:Быт.3:19;

34:16

34:17

34:18

34:19

см.:Втор.10:17;2Пар.19:7;Прем.6:7;Сир.35:12;Деян.10:34;1Пет.1:17;Рим.2:11;Гал.2:6;Еф.6:9;

34:20

34:21

34:22

34:23

34:24

см.:Притч.5:21;

34:25

см.:Иов.27:20;

34:26

34:27

см.:Пс.27:5;

34:28

см.:Пс.9:13;

34:29

см.:Ин.14:27;Рим.8:34;

34:30

см.:Ос.13:11;

34:31

34:32

34:33

34:34

34:35

34:36

34:37

Сербский (синод.)

Языки

Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правду.
Још говори Елијуј и рече:

Чујте, мудри, бесједу моју и, разумни, послушајте ме.

Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.

Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.

Јер Јов рече: Праведан сам, † а Бог одбаци моју правду.

Хоћу ли лагати за своју правду? Стријела је моја смртна, а без кривице.

Који је човјек као Јов да као воду пије подсмијех?

И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?

Јер рече: Не помаже човјеку да угађа Богу.

Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.

Јер по дјелу плаћа човјеку, и даје свакоме да нађе према путу својему.

Доиста, Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

Ко му је предао земљу и ко је уредио васељену?

Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;

Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.

Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас ријечи мојих.

Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?

Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

А камоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.

Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.

Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.

Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово мјесто.

Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

Као безбожне разбија их на видику.

Јер одступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;

Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.

Кад он умири, ко ће узнемирити? И кад он сакрије лице, ко ће га видјети? И то бива и народу и човјеку,

Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.

Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више гријешити.

А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.

Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,

Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.

Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.