Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.28

Књига о Јову, Поглавље 28

Толкования

Толкования главы

28:1

28:2

28:3

28:4

28:5

28:6

28:7

28:8

28:9

28:10

28:11

28:12

28:13

28:14

28:15

см.:Пс.18:11;Пс.118:72;

28:16

см.:Притч.8:11;Прем.7:9;

28:17

28:18

28:19

28:20

28:21

28:22

28:23

см.:Вар.3:32;

28:24

28:25

28:26

см.:Иов.38:25;

28:27

28:28

см.:Притч.1:7;

Сербский (синод.)

Языки

Пјесма о мудрости Божијој: што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој је страх Божији.
Да, сребро има жице, и злато има мјесто гдје се топи.

Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи мјед.

Мраку поставља међу, и све истражује човјек до краја, и камење у тами и у сјену смртном.

Ријека навре с мјеста својега да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човјечјим.

Из земље излази хљеб, и под њом је друго, као огањ.

У камењу је њезину мјесто сафиру, а ондје је прах златни.

Те стазе не зна птица, нити је видје око крагујево;

Не угази је младо звијерје, нити њом прође лав.

На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

Из стијене изводи потоке, и свашта драгоцјено види му око.

Уставља ријеке да не теку, и што је сакривено износи на видјело.

Али мудрост гдје се налази, и гдје је мјесто разуму?

Не зна јој човјек цијене, нити се находи у земљи живијех.

Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измјерити у промјену за њу.

Не може се цијенити златом Офирским, ни драгим ониксом ни сафиром.

Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може промијенити за закладе златне.

Од корала и бисера нема спомена, јер је вриједност мудрости већа него драгом камењу.

Не може се с њом изједначити топаз Етиопски, нити се може цијенити чистијем златом.

Откуда, дакле, долази мудрост, и гдје је мјесто разуму?

Сакривена је од очију свакога живота, и од птица небеских заклоњена.

Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њезину.

Бог зна пут њезин, и познаје мјесто њезино.

Јер гледа до крајева земаљских, и види све што је под свијем небом.

Кад даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером,

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној,

Још је онда видје и огласи је, уреди је и претражи је.

А човјеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јест разум.