Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.23

Књига о Јову, Поглавље 23

Толкования

Толкования главы

23:1

23:2

23:3

23:4

23:5

23:6

23:7

23:8

23:9

23:12

23:13

23:14

23:15

23:16

23:17

Сербский (синод.)

Языки

Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.
А Јов одговори и рече:

Још је тужњава моја одмет, а невоља је моја тежа од уздаха мојих.

О кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до пријестола његова,

Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.

Би ли се према великој сили својој прео са мном? Не, него би ми помогао.

Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога Судије.

Гле, ако пођем напред, нема га; ако ли натраг, не находим га;

Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.

Али он зна пут мој: Кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.

Од заповијести уста његовијех нијесам одступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.

Али кад он што науми, ко ће га одвратити? Што душа његова зажели, оно чини.

И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.

Зато сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

Што не погибох прије мрака, и што не сакри мрак испред мене?