Богатство праведнога Јова. Његово трпљење у искушењима.
Бијаше човјек у земљи Узу по имену † Јов; и тај човјек бијаше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.

И роди му се седам синова и три кћери.

И имаше стоке седам тисућа оваца и три тисуће камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магараца, и чељади веома много; и бијаше тај човјек највећи од свијех људи на истоку.

И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свога дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.

И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано, приношаше жртве паљенице према броју свијех њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огријешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.

А један дан † дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.

И Господ рече Сотони: Откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

И рече Господ Сотони: Јеси ли видио слугу мојега Јова? Нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла.

А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?

Нијеси ли га ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дјело руку његовијех благословио си, и стока се његова умножила на земљи.

Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.

А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.

А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата својега најстаријега,

Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасијаху покрај њих,

А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим.

Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождрије их; и само ја један утекох да ти јавим.

Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштријем мачем; и само ја један утекох да ти јавим.

Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата својега најстаријега;

А то вјетар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на дјецу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.

Тада уста Јов и раздрије плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,

И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.

Уза све то не сагријеши Јов, нити рече безумља за Бога.

Сатана опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља.
Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

И Господ рече Сотони: Откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мојега Јова? Нема онаквога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих ни за што.

А Сотона одговори Господу и рече: Кожу за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.

Него пружи руку своју и дотакни се и костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи.

А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.

И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,

Те он узе цријеп па се стругаше, и сјеђаше у пепелу.

И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.

А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагријеши Јов уснама својим.

А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из својега мјеста, Елифас Теманац и Вилдад † Сушанин и Софар Намаћанин, договоривши се да дођу да га пожале и потјеше.

И подигавши очи своје издалека, не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.

И сјеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик.