Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.15

Књига о Јову, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

см.:Иов.4:1;Иов.22:1;

15:2

15:3

15:4

15:5

15:6

см.:Мф.12:37;

15:7

см.:Притч.8:25;

15:8

см.:Ис.40:13;Иер.23:18;

15:9

см.:Иов.13:2;

15:10

15:11

15:12

15:13

15:14

см.:Быт.6:5;3Цар.8:46;2Пар.6:36;

15:15

см.:Иов.4:18;

15:16

см.:Кол.2:13;

15:17

15:18

15:19

15:20

см.:Притч.28:1;Ис.48:22;

15:21

см.:Лев.26:36;

15:22

15:23

см.:Иов.18:11;Пс.108:10;

15:24

15:25

см.:Лев.26:21;

15:26

15:27

см.:Втор.32:15-16;Пс.16:10;Пс.118:70;

15:28

15:29

15:30

см.:Иов.4:9;2Фес.2:8;

15:31

15:32

см.:Иов.22:16;Пс.54:24;Пс.72:19;Еккл.7:17;

15:33

15:34

см.:Ис.9:19;

15:35

см.:Пс.7:15;Ис.59:4;

Сербский (синод.)

Языки

Елифасов други говор: он осуђује Јовове претеране говоре и описује несрећу безбожникову.
А Елифас Теманац одговори и рече:

Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух свој вјетром источнијем,

Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.

Јеси ли се ти први човјек родио? Или си прије хумова саздан?

Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумијеш што не би било у нас?

И сиједијех и старијех људи има међу нама, старијех од оца твојега.

Мале ли су ти утјехе Божије? Или имаш што сакривено у себи?

Што те је занијело срце твоје, и што сијевају очи твоје,

Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве ријечи?

Шта је човјек да би био чист, и рођени од жене да би био прав?

Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;

А камоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?

Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,

Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,

Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.

Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

Не вјерује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

Тумара за хљебом говорећи: Гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућему се опро.

Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.

Неће се обратити нити ће, остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.

Откинуће се као с лозе незрео грозд његов, и пупци ће се његови као с маслине побацати.

Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.

3ачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.