Јеремијин говор о покајању у храму. Оптужба, хватање и пуштање на слободу.
У почетку царовања Јоакима, сина Јосијина, цара Јудина, дође ова ријеч од Господа говорећи:

Овако говори Господ: Стани у тријему дома Господњега и говори свијем градовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи,

Не би ли послушали и вратили се сваки са свога злога пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех.

Реци им, дакле: Овако вели Господ: Ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,

Да слушате ријечи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,

Учинићу с домом овијем као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свијем народима на земљи.

А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију гдје говори те ријечи у дому Господњем.

И кад Јеремија изговори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш.

Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.

А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскога у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња.

И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима.

Тада проговори Јеремија свијем кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте.

Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Бога својега, и сажалиће се Господу са зла која је изрекао за вас.

А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.

Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове ријечи да чујете.

Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човјек заслужио смрти, јер нам је говорио у име Господа Бога нашега.

И усташе неки од старјешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:

Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије, цара Јудина, и говори свему народу Јудину и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума.

Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин, и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали због зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.

И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија, син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овога града и против ове земље исто онако као Јеремија.

И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови ријечи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир.

А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана, сина Аховорова, и друге с њим.

И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тијело његово у гробље простога народа.

Али рука Ахикама, сина Сафанова, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.