Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи и по земљи гдје се не сије.

Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.

Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева.

Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом и посташе ништави?

И не рекоше: Гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио?

И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад.

Свештеници не рекоше: Гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем.

Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.

Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што.

Је ли који народ промијенио богове ако и нијесу богови? А мој народ промијени славу своју на ствар залудну.

Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се, вели Господ.

Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.

Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?

Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.

И синови Нофски и Тафнески опасоше ти тјеме.

Нијеси ли то сам себи учинио оставив Господа Бога својега кад те вођаше путем?

А сада што ће ти пут Мисирски да пијеш воде Сиорске? Што ли ће ти пут Асирски да пијеш воде из ријеке?

Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај, дакле, и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога својега и што нема страха мојега у теби, вели Господ Господ над војскама.

Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.

Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се промијени и изметну се одвода од туђе лозе?

Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.

Како можеш рећи: Нијесам се оскврнио, нијесам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путовима.

Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се вјетар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у мјесецу њезину.

Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.

Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,

Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.

А гдје су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер † имаш, Јуда, богова колико градова.

Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.

Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождрије пророке ваше као лав који дави.

O роде, видите ријеч Господњу! Бијах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби?

Заборавља ли дјевојка свој накит и невјеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.

Зашто говориш да је добар твој пут тражећи што љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путовима.

И јоште на скутовима твојим налази се крв сиромаха правијех; не налазим копајући, него је на свјема њима.

А ти говориш: Нијесам крив, гњев се је његов одвратио од мене. Ево, ја ћу се прети с тобом што говориш: Нијесам згријешио.

Зашто трчкаш тако мијењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.

Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.