И у вријеме Јоакима, сина Јосијина, цара Јудина, до свршетка једанаесте године царовања Седекије, сина Јосијина над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петога мјесеца.

И дође ми ријеч Господња говорећи:

Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дијете.

А Господ ми рече: Не говори: Дијете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем.

Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

И пруживши Господ руку своју, дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух ријечи своје у твоја уста.

Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

Послије ми дође ријеч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

Тада ми рече Господ: Добро си видио, јер ћу настати око ријечи своје да је извршим.

Опет ми дође ријеч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац гдје ври, и предња му је страна према сјеверу.

Тада ми рече Господ: Са сјевера ће навалити зло на све становнике ове земље.

Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из сјевернијех царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој пријесто на вратима Јерусалимским и око свијех зидова његовијех и око свијех градова Јудинијех.

И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се дјелу руку својих.

Ти, дакле, опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповједити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

Јер, ево, ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове мједене свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском.

Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.