Бог позива својега слугу да тјеши сиромахе и да посрами идолопоклонике.
Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: Хајдемо да се судимо.

Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопице? † Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину?

Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим.

Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, Први и Пошљедњи, Ја исти.

Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.

Један другом помагаше, и брату својему говораше: Буди храбар.

Дрводјеља храбраше златара; који клепље храбраше онога који кује на наковњу говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.

Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама, † пријатеља мојега;

Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;

Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.

Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.

Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.

Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати.

Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, Светац Израиљев.

Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.

Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевијем.

Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.

Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене.

Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир,

Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио.

Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.

Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити: Објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити послије тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.

Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.

Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је.

Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призиваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.

Ко је објавио од искона да бисмо знали, или од старина да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да би напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше.

Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе.

Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи.

Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.