O пустињи сасушеној и жедној. Добро народа Божијега послије поднесених мука.
Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процвјетати као ружа.

Процвјетаће обилно, и веселиће се радујући се и попијевајући; слава Ливанска даће јој се и красота Кармилска и Саронска; та ће мјеста видјети славу Господњу, красоту Бога нашега.

Укријепите клонуле руке, и кољена изнемогла утврдите.

Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашега; освета иде, плата Божија, сам иде, и спашће вас.

Тада ће се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се.

Тада ће хром скакати као јелен, и језик нијемога пјеваће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној.

И сухо ће мјесто постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховијем, биће трава, трска и сита.

И ондје ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи.

Неће ондје бити лава, и љута звијер неће ићи по њему, нити ће се ондје наћи, него ће ходити избављени.

И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион пјевајући, и вјечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а † жалост и уздисање бјежаће.