Азбука веры » Библија » Исаије » гл.17-57

Исаије, Главы 17-57

Толкования

Толкования главы

17:1

см.:Ис.7:8;

17:2

17:3

17:4

17:5

см.:Ис.24:13;

17:6

см.:Ис.1:9;Иер.6:9;

17:7

17:8

см.:Ис.2:20;

17:9

17:10

см.:Втор.32:32;Мф.15:13;

17:11

17:12

см.:4Цар.19:35;Ис.37:36;

17:13

см.:Пс.1:4;

17:14

см.:4Цар.19:35;

Поглавље 57

см.:Пс.11:2;Мих.7:2;

см.:Прем.4:7;

см.:Мф.12:39;

см.:Рим.9:6;

см.:4Цар.16:4;Иер.2:20;

57:6

57:7

см.:Иез.18:6;

57:8

57:9

см.:Ос.12:1;

57:10

57:11

см.:Пс.49:21;Ис.42:14;

57:12

см.:Ис.64:6;

57:13

см.:Пс.14:1;Ис.28:16;

57:14

см.:Ис.62:10;

57:15

см.:Пс.137:6;Ис.66:2;

57:16

см.:Пс.102:9;Соф.3:9;Мих.7:18;

57:17

57:18

см.:Втор.32:39;

57:19

см.:Ис.52:7;Рим.5:1;

57:20

57:21

см.:Ис.48:22;

Сербский

Языки

Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.

Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.

Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.

И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.

Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.

Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.

У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;

А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.

У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.

Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;

Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.

Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;

Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.

Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.

Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;

Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.

А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.

Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?

Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.

Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?

На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.

И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.

Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.

Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?

Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.

Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.

И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.

Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.

Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.

За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.

Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.

А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.

Нема мира безбожницима, вели Бог мој.