Казна неправедних судија. Асирска обијест и понижење. Остатак у Израиљу обраћа се Богу.
Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мојега, да би им плијен биле удовице и сироте грабеж.

А шта ћете учинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибјећи за помоћ? Гдје ли ћете оставити славу своју?

Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

Тешко Асиру, шиби гњева мојега, ако и јест палица у руци његовој моја јарост.

На народ лицемјерни послаћу га, и заповједићу му за народ на који се гњевим, да плијени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истријеби многе народе.

Јер ће рећи: Кнезови моји нијесу ли сви цареви?

Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамасак?

Како је рука моја нашла царства лажнијех богова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,

Нећу ли учинити Јерусалиму и његовијем лажнијем боговима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боговима?

Али кад сврши Господ све дјело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолога срца цара Асирскога и славу поноситијех очију његовијех.

Јер рече: Крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и благо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.

И рука моја нађе као гнијездо богатство у народа, и како се купе јајца остављена, тако покупих сву земљу, и не би никога да макне крилом или да отвори уста и писне.

Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? Хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? Као да би прут махао онијем који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

Јер ће видјело Израиљево бити огањ, и светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјегунац кад изнемогне.

И што остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дијете могло пописати.

И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.

Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силноме.

Јер ако буде народа твојега, Израиљу, као пијеска морскога, остатак ће се његов обратити. † Погибао је одређена, разлиће се правда.

Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

Јер још мало, и гњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и † као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твојега и јарам његов с врата твојега, и изломиће се јарам од помазања.

Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.

Вичи иза гласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.

Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.

Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; што је високо посјећи ће, и што је уздигнуто снизиће.

И густу ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силнога.