Скрыть
11:2
11:4
11:5
11:6
11:7
Усрдно Божије сажаљевање.
Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах † сина својега.
Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.
Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти и давах им храну.
Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.
И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.
Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к Вишњему, али се ниједан не подиже.
Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од † Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.
Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.
Ићи ће они за Господом; он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;
Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible