Он у дане земаљскога живота својега са силним вапајем и сузама принесе молитве и прозбе Ономе који је могао да га спасе од смрти, и би услишен због побожности своје.

Иако бијаше Син, преко страдања научи се послушности,

И показавши се савршен, постаде свима који су му послушни узрок спасења вјечнога,

Наречен од Бога Првосвештеник по чину Мелхиседекову.

О томе бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.

Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.

Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.

А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.

Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,

И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.

И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.

Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,

И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,

Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.

Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;

А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!

Али што се вас тиче, љубљени, иако овако говоримо, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу.

Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима.

А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја.

Да не будете лијени, него да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.

Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом,

Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.

И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање.

Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство.

Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом,

Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама;

Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе,

Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, који срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и благослови га;

Коме Авраам даде и десетак од свега, он је по значењу свога имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира,

Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка.

Но погледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробранога плијена.

И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових,

Дотле овај који није од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и њега, који је имао обећање, благословио је.

А ван свакога је спора да већи благосиља мањега.

И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи.

И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама,

Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек.

Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову?

Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон.

Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику.

Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству.

И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник,

Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога.

Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Укида се, дакле, пређашња заповијест због њене немоћи и некорисности

Јер Закон ништа није довео до савршенства, а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу.

Уколико не бјеше без заклетве,

Јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Онога који му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову

Утолико Исус поста јемац бољега Завјета.

И оних свештеника било је много, јер их је смрт спречавала да остају,

А Овај, пошто остаје вавијек, има непролазно свештенство.

Зато и може потпуно и за увијек спасти оне који кроз њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих.

Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса;

Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе.

Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога.