Јер Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.

Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали грјешним, будући једном за свагда очишћени?

Међутим, те жртве сваке године подсјећају на гријехе.

Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе.

Зато улазећи у свијет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио.

Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне;

Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе;

Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго.

Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда.

И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе;

А Он, принијевши једну жртву за гријехе, занавијек сједе с десне стране Бога,

Чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових.

Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују

А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао:

Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже:

И гријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

А гдје је опроштење гријехова, ту нема више приноса за њих.

Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом,

Путем новим и живим, који нам је Он отворио завјесом, то јест тијелом својим,

И Свештеника великога над домом Божијим,

Приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом опраним водом чистом,

Држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао;

И старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дјела.

Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај.

Јер ако ми гријешимо хотимице и послије примљеног познања истине, ту више нема жртве за гријехе,

Него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике.

Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости;

Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вријеђа?

Јер знамо Онога који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу својему.

Страшно је пасти у руке Бога живога.

А сјећајте се првих дана, у које, тек просвијетљени, поднијесте многе подвиге страдања,

Изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају.

Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима.

Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду.

Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано.

Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.

Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који вјерују на спасење душе.

А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих.

Јер у њој стари примише добро свједочанство.

Вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју Божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога.

Вјером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије смрти још говори.

Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу.

А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже.

Вјером Ноје би од Бога обавијештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди сав свијет, и постаде насљедник праведности по вјери.

Вјером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у насљедство, и пође не знајући куда иде.

Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.

Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог.

Вјером и сама Сара прими моћ да зачне, и упркос дубокој старости она роди; јер вјероваше Ономе који то обећа.

Зато се и родише потомци од једнога, и то престарјелога човјека, мноштвом као звијезде небеске и као пијесак небројени на обали мора.

У вјери помријеше сви ови не дочекавши остварење обећања, али их видјеше издалека, и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на земљи.

Јер они који тако говоре показују да траже Отаџбину.

И да су мислили на ону из које су изишли, имали би времена да се врате;

Али сад желе бољу, то јест небеску. Зато се Бог не стиди њих да се назива Бог њихов; јер им је припремио Град.

Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,

Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,

Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.

Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.

Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.

Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.

Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.

Вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове;

И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха,

Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.

Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види.

Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих.

Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се.

Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана.

Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.

И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,

Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;

Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;

А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;

Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;

Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.

И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;

Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји,

Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, који умјесто предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега.

Помислите, дакле, на Њега, који је од грјешника поднио такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.

Још се не супротстависте до крви борећи се против гријеха,

И заборавили сте савјет који вам говори као синовима: Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара.

Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.

Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара?

Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови.

Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети?

Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.

Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани.

Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена,

И поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излијечи.

Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видјети Господа;

Пазећи да ко не остане без благодати Божије; да не би некакав коријен горчине узрастао и направио немир, и њиме се заразили многи;

Да ко не буде блудник или поганац, као Исав, који за једно јело продаде своје првородство.

Јер знате да је он и касније, кад је хтио да наслиједи благослов, одбачен био, јер не нађе покајање, иако га је са сузама тражио.

Јер нисте приступили гори опипљивој, и огњу разбукталом, и мраку и тами и олуји,

И звуку трубе, и гласу ријечи, за који они што га чуше мољаху да им се више не говори;

Јер не могаху поднијети заповијест: Ако се и звијер дотакне те горе, биће каменована.

А призор је тако страшан био, да Мојсеј рече: Престрашен сам и дрхтим,

Него сте приступили Гори Сионској и Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела,

Свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу Судији свију, и духовима савршених праведника.

И Исусу, Посреднику Новог Завјета, и крви очишћења, која боље говори неголи Авељева.

Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,

Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

А ово «још једном» показује промјену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.

Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом.

Јер Бог наш је огањ који спаљује.

Братољубље нека остане.

Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.

Сјећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у тијелу.

Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог.

Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити.

Тако да можемо смјело говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човјек?

Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.

Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.

Не дајте се завести различитим и туђим учењима, јер је добро утврђивати срце благодаћу а не јелима, од којих не имаше користи они који су у њима уживали.

Ми имамо жртвеник од којега немају права да једу они који служе скинији.

Јер тјелеса оних животиња, чију крв за гријехе уноси првосвештеник у светињу, спаљују се ван станишта.

Зато и Исус, да би осветио народ крвљу својом, пострада изван града.

Дакле, изиђимо к Њему изван станишта, поругу његову носећи.

Јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.

Кроз Њега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповједају Име његово.

А доброчинство и заједништво не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи.

Молите се Богу за нас. Јер смо увјерени да имамо добру савјест, желећи да се у свему добро владамо.

А молим да чините ово још више, да бих вам се што прије вратио.

А Бог мира, који подиже из мртвих великога Пастира оваца, крвљу Завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа,

Нека вас усаврши у свакоме дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вијекова. Амин.

Молим вас пак, браћо, примите ову ријеч утјехе, јер вам укратко и написах.

Знајте да је брат наш Тимотеј ослобођен, са којим ћу вас, ако ускоро дође, видјети.

Поздравите све старјешине своје и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије.

Благодат са свима вама. Амин.