Адамови синови. Каиново убиство брата својега. Њихови потомци.
Послије тога Адам позна Еву жену своју, а она затрудње и роди Каина, и рече: Добих човјека од Господа.

И роди опет брата његова Авеља. И Авељ поста пастир, а Каин ратар.

А послије некога времена догоди се, те Каин принесе Господу принос од рода земаљскога;

А и Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

А на Каина и на његов принос не погледа. Зато се Каин расрди веома, и лице му се промијени.

Тада рече Господ Каину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промијени?

Нећеш ли бити мио кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, гријех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

Послије говораше Каин с Авељом братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Каин на Авеља, брата својега, и уби га.

Тада рече Господ Каину: Гдје ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата својега?

А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твојега виче са земље к мени.

И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.

Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи.

А Каин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.

Ево ме тјераш данас из ове земље да се кријем испред тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

А Господ му рече: Зато, ко убије Каина, седам ће се пута за то покајати. И начини Господ знак на Каину да га не убије ко га сретне.

И отиде Каин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему.

И позна Каин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох.

А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила; а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

И узе Ламех двије жене: једној бјеше име Ада, а другој Села.

И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

А брату његову бјеше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

А и Села роди Товела, који бјеше вјешт ковати свашта од мједи и од гвожђа; а сестра Товелу бјеше Ноема.

И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте ријечи моје: Убићу човјека за рану своју и младића за масницу своју.

Кад ће се Каин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надје му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, којега уби Каин.

И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Закони за нови свијет. Завјет и дуга. Нојево проклетство и благослов његове дјеце.
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: Рађајте се и множите се, и напуните земљу;

И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију.

Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему † обличју створио човјека.

Рађајте се, дакле, и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:

А ја, ево, постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,

И са свијем животињама што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.

Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

И рече Бог: Ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:

Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.

Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,

И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело.

Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.

И рече Бог Ноју: То је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.

А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

И напив се вина, опи се и откри се насред шатора својега.

А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега и каза обојици браће своје напољу.

А Сим и Јафет узеше хаљину и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега.

А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!

И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година.

А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.