Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
44:1
44:2
44:3
44:5
44:6
44:7
44:8
44:10
44:11
44:12
44:14
44:15
44:16
44:17
44:18
44:21
44:22
44:24
44:26
44:27
44:30
44:33
44:34
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Јосифову браћу застрашују.
И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и сваком у врећу метни озго новце његове.
И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овијем људима у вреће жита колико могу понијети, и сваком у врећу метни озго новце његове.
И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађему у врећу озго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.
А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховијем.
А кад изађоше из мјеста и још не бијаху далеко, рече Јосиф човјеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за онијем људима, и кад их стигнеш, реци им: Зашто враћате зло за добро?
Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацијело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.
И он их стиже, и рече им тако.
А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве ријечи? Сачувај Боже да слуге твоје учине тако што!
Ено смо ти донијели натраг из земље Хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твојега сребро или злато?
У којега се између слуга твојих нађе, онај нека погине и, сврх тога, ми ћемо бити робови господару мојему.
А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздријешише сваки своју врећу.
А он стаде тражити почев од најстаријега, а кад дође на најмлађега, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
Тада раздријеше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на својега магарца, вратише се у град.
И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још бијаше код куће, и падоше пред њим на земљу.
А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нијесте знали да човјек као што сам ја може зацијело дознати?
Тада рече Јуда: Шта да ти речемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.
А Јосиф рече: Боже сачувај! нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу својему.
Али Јуда приступив к њему, рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару својему, и нека се гњев твој не распали на слугу твојега, јер си ти као сам Фараон.
Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?
А ми рекосмо господару својему: Имамо стара оца и брата најмлађега, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.
А ти рече слугама својим: Доведите ми га да га видим својим очима.
И рекосмо господару својему: Неће моћи дијете оставити оца својега; да остави оца својега, одмах ће отац умријети.
А ти рече слугама својим: Ако не дође с вама брат ваш најмлађи, нећете више видјети лица мојега.
А кад се вратисмо к слузи твојему а оцу мојему, казасмо му ријечи господара мојега.
Послије рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.
А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видјети лица онога човјека ако не буде с нама брат наш најмлађи.
А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.
И један од њих отиде од мене, и рекох: 3ацијело га је раскинула звјерка; и до сада га не видјех.
Ако и овога одведете од мене и задеси га какво зло, свалићете ме стара у гроб с тугом.
Па сада да отидем к слузи твојему, оцу својему, а ово дијете да не буде с нама, како је душа онога везана за душу овога,
Умријеће кад види да нема дјетета, те ће слуге твоје свалити старога слугу твојега а оца својега с тугом у гроб.
А твој се слуга подјемчио за дијете оцу својему рекав: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу својему до вијека.
Зато нека слуга твој остане умјесто дјетета да буде роб господару мојему, а дијете нека иде с браћом својом.
Јер, како бих се вратио к оцу својему без дјетета, да гледам јаде који би ми оца задесили?