И Јуда рече Тамари, снаси својој: Остани удовицом у кући оца својега докле одрасте Силом, син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својега.

А кад прође много времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом, пријатељем својим Одоламејцем.

И јавише Тамари говорећи: Ето, свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.

А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.

А Јуда кад је видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје.

Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?

А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она му рече: Али да ми даш залог докле га не пошљеш.

А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудње од њега.

Послије уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.

А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.

Па питаше људе по оном мјесту гдје је она била говорећи: Гдје је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овдје било курве.

И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мјештани: Није овдје било курве.

А Јуда рече: Нека јој да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.

А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара, снаха твоја, учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.

А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: С човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.

А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не леже с њом.

А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.

Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продрије? Продирање нека ти буде. И надјеше му име Фарес.

А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надјеше му име Зара.