Јаковљево виђење у Ветиљу. Рахиљина и Исакова смрт. Јаковљеви синови.
А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и ондје стани; и начини ондје жртвеник Богу, † који ти се јавио кад си бјежао од Исава брата својега.

И Јаков рече породици својој и свијема који бијаху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;

Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним ондје жртвеник Богу, који ме је чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.

И дадоше Јакову све богове туђе који бијаху у њиховијем рукама, и обоце које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.

Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који бијаху око њих, те се не дигоше у потјеру за синовима Израиљевијем.

И Јаков и сва чељад што бијаше с њим дођоше у Луз у земљи Хананској, а то је Ветиљ.

И ондје начини жртвеник, и назва оно мјесто: Бог Ветиљски, јер му се ондје јави Бог кад је бјежао од брата својега.

Тада умрије Девора, дојкиња Ревекина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.

И јави се Бог Јакову опет, пошто изиде из Падан-Арама, и благослови га,

И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одсад нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надједе му име Израиљ.

И још му рече Бог: Ја сам Бог свемогући; расти и множи се; † народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе сјемену твојему даћу земљу ову.

Потом отиде од њега Бог с мјеста гдје му говори.

А Јаков мјетну споменик на истом мјесту гдје му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем и прели га уљем.

И Јаков прозва мјесто гдје му говори Бог Ветиљ.

И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и бјеше јој тежак порођај.

И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једнога сина.

А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надједе име Венијамин.

И умрије Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.

И метну Јаков споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахиљину до данашњега дана.

Одатле отишав Израиљ разапе шатор свој иза куле Мигдоледерске.

И кад Израиљ живљаше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом, иночом оца својега. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

Синови Лијини бјеху Рувим, првенац Јаковљев, и Симеон и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;

А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

А синови Вале, робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

А синови Зелфе, робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

И Јаков дође к Исаку оцу својему у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, гдје Аврам и Исак бијаху дошљаци.

А Исаку бјеше сто и осамдесет година;

И онемоћав умрије Исак, и би прибран к роду својему стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков, синови његови.