И рече Јаков: Боже оца мојега Аврама и Боже оца мојега Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам господар од двије чете.

Избави ме из руке брата мојега, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матери с дјецом.

А ти си казао: Заиста, ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да буде као пијеска морскога, који се не може избројити од множине.

И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,

Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,

Тридесет камила дојилица с камиладма, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магараца с десеторо магаради.

И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напријед преда мном остављајући доста мјеста између једнога стада и другога.

И заповједи првому говорећи: Кад сретнеш Исава брата мојега, па те запита: Чији си и куда идеш и чије је то што гониш пред собом?

А ти реци: Слуге твојега Јакова, а ово шаље на дар господару својему Исаву, а ето, и сам иде за нама.

Тако заповједи и другому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.

Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.

И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.

А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.

И кад видје да га не може савладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човјек рваше с њим.

Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш.

А човјек му рече: Како ти је име? А он одговори: Јаков.

Тада му рече: Отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се † јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си.

А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га ондје.

И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Бога видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.

И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зглавку у стегну до данашњега дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зглавку у стегну.