Азбука веры » Библија » Постање » гл.30

Постање, Поглавље 30

Толкования

Толкования главы

30:1

30:2

30:3

30:4

30:5

30:6

30:7

30:8

30:9

30:10

30:11

30:12

30:13

30:14

30:15

30:16

30:17

30:18

30:19

30:20

30:21

30:22

см.:Быт.25:21;

30:23

30:24

30:25

30:26

30:27

30:28

30:29

30:30

30:31

30:32

30:33

30:34

30:35

30:36

30:37

30:38

30:39

30:40

30:41

30:42

30:43

см.:Быт.24:35;

Сербский (синод.)

Языки

Јаковљев благослов у дјеци и богатство.
Рахиља, видјевши гдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: Дај ми дјеце или ћу умријети.

А Јаков се расрди на Рахиљу и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

А она рече: Ето робиње мојеВале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње.

И даде му Валу робињу своју за жену, а Јаков леже с њом.

И затрудње Вала, и роди Јакову сина.

А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан.

И Вала робиња Рахиљина затрудње опет и роди другог сина Јакову.

А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим.

А Лија, видјевши гдје преста рађати, узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

И роди Зелфа, робиња Лијина, Јакову сина;

И Лија рече: Дође чета. И надједе му име Гад.

Опет роди Зелфа, робиња Лијина, другога сина Јакову;

И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир.

А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина својега.

А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мојега? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твојега.

И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија у сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина својега. И спава код ње ону ноћ.

А Бог услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петога сина.

И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.

И затрудње Лија опет и роди Јакову шестога сина;

И рече Лија: Дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.

Најпослије роди кћер и надједе јој име Дина.

Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је, отвори јој материцу;

И затрудње и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

И надједе му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једнога сина.

А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу.

Дај ми жене моје за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

А Лаван му рече: Немој ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.

И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.

А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.

Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?

И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати ако ћеш ми учинити ово:

Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљегом, и све што је црно између оваца, и што је с биљегом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата.

Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Што год не буде шарено ни с биљегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.

А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.

И одлучи Лаван исти дан јарце с биљегом и шарене и све козе с биљегом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.

И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и нагули их до бјелине која бјеше на прутовима.

И меташе нагуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљегом, прутасто и шарено.

И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лаванову.

И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове, а ране Јаковљеве.

И тако се тај човјек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.