Азбука веры » Библија » Постање » гл.29

Постање, Поглавље 29

Толкования

Толкования главы

29:1

29:2

29:3

29:4

29:5

29:6

29:7

29:8

29:9

29:10

29:11

29:12

29:13

см.:Быт.33:4;Быт.45:14;

29:14

см.:Суд.9:2;2Цар.5:1;2Цар.19:12;

29:15

29:16

29:17

29:18

29:19

29:20

см.:Ос.12:12;

29:21

29:22

29:23

29:24

29:25

29:26

29:27

29:28

29:29

29:30

29:31

29:32

см.:Быт.35:23;

29:33

29:34

29:35

см.:Мф.1:2;

Сербский (синод.)

Языки

Јаков служи код Лавана за Лију и Рахиљу.
Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

И обзирући се, угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.

Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.

И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.

А он им рече: Познајете ли Лавана, сина Нахорова? Они рекоше: Познајемо.

Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јест, и ево Рахиље, кћери његове, гдје иде са стадом.

И он рече: Ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку, па идите и пасите је.

А они рекоше: Не можемо докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.

А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега, и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.

И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревекин; а она отрча те јави оцу својему.

А кад Лаван чу за Јакова, сина сестре своје, истрча му у сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.

А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.

Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

А Лаван имаше двије кћери: Старијој бјеше име Лија, а млађој Рахиља.

И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.

И Јакову омиље Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.

И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.

И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.

А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

И Лаван даде Зелфу, робињу своју, Лији кћери својој да јој буде робиња.

А кад би ујутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?

А Лаван му рече: Не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.

Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

А Господ, видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.

И Лија затрудње и роди сина, и надједе му име Рувим говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.

И опет затрудње, и роди сина, и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеон.

И опет затрудње, и роди сина и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.

И затрудње опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. За то му надједе име Јуда; и преста рађати.