Јаков добија лукавством благослов првенца. Исав ради својем брату о глави. Јаковљево бјекство у Харан.
Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава, старијега сина својега, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.

Тада рече: Ево, остарио сам, не знам кад ћу умријети;

Узми оружје своје, тул и лук, и изиђи у планину, те ми улови лова;

И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нијесам умро.

А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.

А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: Гле, чух оца твојега, гдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:

Донеси ми лова и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умро.

Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.

Иди сада к стаду и донеси два добра јарета да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.

Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умро.

А Јаков рече Ревеки матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство умјесто благослова.

А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега.

И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.

И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови.

А он уђе к оцу својему и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?

И Јаков рече оцу својему: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.

А Исак рече сину својему: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине, да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови;

И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.

Тада рече: А ти дај, сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.

Потом Исак отац његов рече му: Ходи, сине, целуј ме.

И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.

Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!

Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! † Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!

А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.

Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.

А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој, Исав.

Тада се препаде Исак и рече: Ко? Па гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.

А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: Благослови и мене, оче.

А он му рече: Дође брат твој с пријеваром и однесе твој благослов.

А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. † Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Нијеси ли и мени оставио благослов?

А Исак одговори и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

А Исав рече оцу својему: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.

А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.

Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш, скршити јарам његов с врата својега.

И Исав омрзе љуто на Јакова због благослова којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: Близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.

И казаше Ревеки ријечи Исава сина њезина старијега, а она пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: Гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.

Него, сине, послушај што ћу ти казати: Устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.

И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега,

Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?

А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, да што ми живот?

Јаков благосиља своје синове, последње завештање и смрт.
Послије сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.

Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својега.

Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и † почетак силе моје; први господством и први снагом.

Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својега и оскврнио је легав на њу.

Симеон и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер † у гњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

Проклет да је гњев њихов, што бјеше нагао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојега.

Лавићу Јуда! С плијена си се вратио, сине мој; † спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

Палица владалачка неће се одвојити од Јуде, нити од ногу његовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.

Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.

Завулон ће живјети покрај мора и гдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

И видјев да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.

Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.

Господе, тебе чекам да ме избавиш.

А Гад, њега ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.

У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

Нефталим је кошута пуштена, и говориће лијепе ријечи.

Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

Ако га и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,

Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његовијех од руку јакога Бога Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,

Од силнога Бога оца твојега, који ће ти помагати, и од Свемогућега, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

Благослови оца твојега надвисише благослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над главом Јосифовом и над тјеменом одвојенога између браће.

Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.

Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовијем благослови их.

Потом им заповједи и рече им: Кад се приберем к роду својему, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина.

У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

Ондје погребоше Аврама и Сару жену његову, ондје погребоше Исака и Ревеку жену његову, и ондје погребох Лију.

А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.

А кад изговори Јаков заповјести синовима својим, диже ноге своје на постељу и умрије, и прибран би к роду својему.