Азбука веры » Библија » Постање » гл.26

Постање, Поглавље 26

Толкования

Толкования главы

26:1

26:2

26:3

см.:Быт.12:7;Быт.13:15;Быт.15:7:18;

26:4

см.:Быт.12:3;Быт.18:18;Быт.22:18;Быт.28:13-14;Пс.71:17;

26:5

26:6

26:7

26:8

26:9

26:10

см.:Быт.20:9;

26:11

26:12

26:13

26:14

26:15

26:16

26:17

26:18

26:19

26:20

26:21

26:22

26:23

см.:Быт.46:1;

26:24

см.:Быт.17:7;Ис.41:10;Ис.43:1;

26:25

26:26

см.:Быт.21:22:32;

26:27

26:28

26:29

26:30

26:31

26:32

26:33

26:34

26:35

Сербский (синод.)

Языки

Обновљено обећање Исаку. Исак и Ревека у Герару.
Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к † Авимелеху, цару Филистејском, у Герар.

И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.

Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву којом сам се заклео Авраму оцу твојему.

И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и † у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.

Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.

И оста Исак у Герару.

А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи због Ревеке, јер је лијепа.

И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.

И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох да не погинем с ње.

А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.

И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: Ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.

И Исак стаде сијати у овој земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.

И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.

И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.

И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.

И стаде Исак откопавати студенце који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.

И копајући слуге Исакове у оном долу, нађоше студенац живе воде.

Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.

Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.

Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

И отиде оданде горе у Вирсавеју.

И исту ноћ јави му се Господ и рече: Ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.

И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.

И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом, пријатељем својим, и с Фихолом, војводом својим.

А Исак им рече: Што сте дошли к мени кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?

А они рекоше: Видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:

Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.

Тада их он угости; те једоше и пише.

А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.

Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.

И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.

А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату, кћер Елона Хетејина.

И оне задаваху много јада Исаку и Ревеки.