Азбука веры » Библија » Постање » гл.25

Постање, Поглавље 25

Толкования

Толкования главы

25:1

25:2

см.:1Пар.1:32-33;

25:3

25:4

25:5

см.:Быт.15:4;Быт.21:10;Быт.24:36;

25:6

25:7

25:8

см.:Быт.35:29;Евр.12:23;

25:9

см.:Быт.49:30-31;

25:10

см.:Быт.23:16;

25:11

см.:Быт.16:14;Быт.24:62;

25:12

см.:Быт.16:15;

25:13

см.:1Пар.1:29;

25:14

25:15

см.:Иов.6:19;

25:16

25:17

25:18

25:19

см.:Быт.21:2;1Пар.1:34;Мф.1:2;

25:20

25:21

25:22

25:23

см.:Рим.9:10-12;Мал.1:2;

25:24

25:25

см.:Быт.27:11;

25:26

см.:Ос.12:3;Деян.7:8;

25:27

25:28

25:29

25:30

см.:Быт.36:1:19;

25:31

25:32

25:33

см.:Евр.12:16;Быт.27:36;

25:34

Сербский (синод.)

Языки

Аврамов други брак, смрт и погреб. Исмаилово племе. Исав и Јаков. Исав продаје своје првенаштво.
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.

А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.

А Аврам даде све што имаше Исаку;

А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.

И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година.

И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.

И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона, сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.

И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код Студенца живога који ме види.

А ово је племе Исмаила, сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка, робиња Сарина,

И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

И Масма и Дума и Маса,

И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.

То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.

А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.

И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

А ово је племе Исака, сина Аврамова: Аврам роди Исака;

А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.

Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: Ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.

А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему.

И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.

А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година кад их роди Ревека.

И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.

И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.

Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.

И рече Исав Јакову: Дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.

А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?

А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.