Азбука веры » Библија » Постање » гл.24

Постање, Поглавље 24

Толкования

Толкования главы

24:1

см.:Быт.21:5;

24:2

см.:Быт.47:29;

24:3

см.:Быт.27:46;

24:4

24:5

24:6

24:7

см.:Быт.12:7;Быт.13:15;Быт.15:18;Быт.26:3-4;

24:8

24:9

24:10

24:11

24:12

24:13

24:14

24:15

см.:Быт.22:23;

24:16

24:17

см.:Ин.4:7;

24:18

24:19

24:20

24:21

24:22

24:23

24:24

24:25

24:26

24:27

24:28

24:29

24:30

24:31

24:32

24:33

24:34

24:35

24:36

см.:Быт.21:2;Быт.25:5;

24:37

24:38

24:39

24:40

см.:Быт.17:1;

24:41

24:42

см.:Быт.24:12;

24:43

24:44

24:45

24:46

24:47

24:48

24:49

24:50

24:51

24:52

24:53

24:54

24:55

24:56

24:57

24:58

24:59

24:60

24:61

24:62

см.:Быт.16:14;

24:63

24:64

24:65

см.:1Пет.3:6;

24:66

24:67

см.:Быт.23:2;

Сербский (синод.)

Языки

Исак се жени Ревеком.
А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;

И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: Метни руку своју под стегно моје,

Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.

А слуга му рече: И ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?

А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мојега онамо.

Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је † рекао и заклео ми се говорећи: Сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.

Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.

И метну слуга руку своју под стегно Авраму, господару својему, и закле му се за ово.

Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.

И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече када излазе грађанке да захватају воде;

И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.

Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

Којој дјевојци речем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.

И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила, сина Мелхе, жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.

И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг и пође;

А слуга искочи пред њу и рече: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.

А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју и напоји га.

И кад га напоји, рече: И камилама ћу твојим налити нека се напију.

И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама његовијем.

А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није.

А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла и метну јој око чела, и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?

А она му рече: Ја сам кћи Ватуила, сина Мелшина, којега роди Нахору.

Још рече: Има у нас много сламе и пића и мјеста за ноћиште.

Тада човјек савивши се поклони се Господу,

И рече: Благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега.

А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

А Ревека имаше брата којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,

Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека, сестра му, рече: Тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу.

И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има мјеста и за камиле.

И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и дадоше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим;

И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

И још Сара, жена господара мојега, роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има.

А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;

Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.

А ја рекох господару својему: Може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.

А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега.

Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем,

Ево, ја ћу стајати код студенца: Која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега,

А она ми одговори: И ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега.

Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

А она брже спустивши са себе крчаг, рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила, сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова.

Ако ћете, дакле, учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем надесно или налијево.

А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.

Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ.

А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље;

И извади слуга закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеки; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове.

Потом једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мојему.

А брат и мати њезина рекоше: Нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

А он им рече: Немојте ме задржавати кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему.

Тада рекоше: Да зовемо дјевојку и упитамо шта она вели.

И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: Хоћу.

И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем.

И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да наслиједи врата својих непријатеља!

И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде.

А Исак иђаше враћајући се од Студенца живога који ме види (јер живљаше у јужном крају);

А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје, угледа камиле гдје иду.

И Ревека подигавши очи своје, угледа Исака, те скочи с камиле,

И рече слузи: Ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

И приповједи слуга Исаку све што је свршио.

И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.