Велика пропаст Јерусалима, поштеда побожних.
Потом повика иза гласа, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртнијем у руци.

И гле, шест људи дође до високих врата која гледају на сјевер, сваки са својим оружјем смртнијем у руци, и међу њима бјеше један човјек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара мједенога.

А слава Бога Израиљева подиже се с херувима, на којима бијаше, на праг од дома, и викну човјека обученога у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.

И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забиљежи биљегом чела онијем † људима који уздишу и који ридају због свијех гадова што се чине усред њега.

А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;

Старце и младиће, и дјевојке и дјецу и жене побијте да се истријебе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старјешина што бјеху пред домом.

И рече им: Оскврните дом, и напуните тријемове побијенијех; идите. И изашавши стадоше убијати.

А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гњев свој на Јерусалим?

А он ми рече: Безакоње дома Израиљева и Јудина превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.

Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.

И гле, човјек, обучен у платно, којему уз бедрицу бијаше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповједио.