Овако вели Господ Господ: И гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску.

И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.

И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову.

Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан.

Младићи Авински и Пи-Весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство.

И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.

И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.

Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, сломих мишицу Фараону, цару Мисирском, и ето, неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач.

Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона, цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.

И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.

И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт.

Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску.

И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.