А бијаше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заљевао из бразда свога сада.

Посађен бијаше у доброј земљи код много воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.

Кажи: Овако вели Господ Господ: Хоће ли напредовати? Неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многога народа ишчупаће га из коријена.

Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се сасвијем посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди гдје је посађен.

Потом дође ми ријеч Господња говорећи:

Кажи томе дому одметничком: Не знате ли шта је ово? Реци: Ево, дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.

И узе једнога од царскога сјемена, и учини с њим вјеру, и закле га, и узе силне у земљи.

Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи вјеру с њим стајало.

Али се одметну од њега послав посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа вјеру хоће ли утећи?

Тако ја жив био, говори Господ Господ, у мјесту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њега ће у Вавилону умријети.

Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.

Јер презре заклетву преступајући вјеру; и гле, давши руку чини све то; неће утећи.

Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи.

Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.

И сва бјежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.

Овако вели Господ Господ: Али ћу ја узети с врха од тога високога кедра, и посадићу; с врха од младијех грана његовијех одломићу † гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.

На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његовијех наставаће.

И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.