И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље мисирске судовима великим.

И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.

И учини Мојсије и Арон, како им заповеди Господ, тако учинише.

А Мојсију беше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.

И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

Кад вам каже Фараон и рече: Учините како чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се преметнути у змију.

И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију.

А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем.

И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове.

И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ.

И рече Господ Мојсију: Отежа срце Фараоново; неће да пусти народ.

Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био преметнуо у змију узми у руку.

И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.

Зато Господ овако вели: Овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у реци, и преметнуће се у крв.

И рибе у реци помреће, и река ће се усмрдети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из реке.

И Господ рече Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој, и пружи руку своју на воде мисирске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових; и преметнуће се у крв, и биће крв по свој земљи мисирској, и по судима дрвеним и каменим.

И учинише Мојсије и Арон како им заповеди Господ; и подигавши Арон штап свој удари по води која беше у реци пред Фараоном и слугама његовим. И сва вода што беше у реци преметну се у крв.

И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској.

Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ.

И окренувши се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.

А Мисирци сви копаше око реке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из реке.

И наврши се седам дана како реку удари Господ.