Књига о Јестири, Поглавље 10

Данак на царство; запис царских дјела у књигу царства. Мардохеј тумачи свој сан.
Потом наложи цар данак на царство своје, што је на земљи и на мору.

А моћ његова и витешка дјела, богатство и слава царовања његовог, гле, бише записани у књизи царства Персијског и Миђанског, за спомен.

Мардохеј, пак, је био други код цара Артаксеркса, и бјеше велики у царству и прослављен од Јудејаца; и вољен приповиједао је о учињеном свему народу своме. 3а. – И рече Мардохеј: Све ово би од Бога; 3б. Јер се сјетих сна који видјех у вези овога што је речено: Ни једна ријеч од њих не би узалуд. 3в. Мали извор, који постаде ријека, и би свјетлост, и сунце и вода изобилна: Јестира је ријека коју узе цар за жену и учини је царицом. 3г. А двије змије били смо нас двојица, ја и Аман, 3д. Уз то, народи сабрани да униште име Јудејаца. 3ђ. А народ мој, то је Израиљ, они који завапише Господу и бише спасени: И спаси Господ народ свој, и избави нас Господ од свих ових зала, и учини Господ знамења и чудеса велика, каквих није било код других народа. 3е. Зато направи два жреба (коцке), један народу Божјем и један свим народима. 3ж. И изађоше ова два жреба у свој час и вријеме и у дан суда пред Бога у свим народима; 3з. И сјети се Бог народа свога и оправда наслеђе своје. 3и. И биће им ови (празнични) дани у мјесецу Адару, четрнаестог и петнаестог тога мјесеца, са сабрањем и радошћу и весељем пред Богом кроз покољења вавијек у народу његовом Израиљу. 3ј. Године четврте царовања Птоломеја и Клеопатре, унесе Доситеј, који каза да је свештеник и Левит, и Птоломеј син његов, ову посланицу о Пуриму, за коју су рекли да је права, и да ју је протумачио Лисимах Птоломејев, који је живио у Јерусалиму.