Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
13:1
13:2
13:3
13:4
13:5
13:6
13:7
13:8
13:9
13:10
13:11
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
см.:3Цар.21:13;
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:34
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40
13:42
13:43
13:44
13:45
13:46
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:54
13:55
13:57
13:58
13:59
13:60
13:61
13:63
13:64
Сербский (синод.)
Сусана, лијепа жена Јоакимова облатана за гријех у врту од двојице стараца судија. Осуђена на смрт. Дијете Данило (потоњи пророк) открио лаж и спасио је. Старци осуђени на смрт и убијени.
Бјеше човјек који је живио у Вавилону, по имену Јоаким.
Бјеше човјек који је живио у Вавилону, по имену Јоаким.
И узе жену, по имену Сусану, кћер Халкијеву, веома лијепу, и бојаше се Господа;
Родитељи њени бјеху праведни и научише кћер своју по Закону Мојсијеву.
А бјеше Јоаким веома богат, и бјеше му врт поред дома његовог; и к њему су долазили Јудејци, зато што је он био славнији од свих.
И бише изабрани двојица стараца из народа за судије те године, о којима Господ рече: Изиђе безакоње из Вавилона од стараца судија, који су мислили да управљају народом.
Они су често боравили у дому Јоакимовом, и долажаху к њима сви који су се судили.
И бивало је кад би народ одлазио у подне, улазила би Сусана и шетала по дивном врту свога мужа.
И гледали су је ова два старца свакодневно како улази и шета, и обузе их похота према њој.
И скренуше својим умом, и одвратише своје очи да не гледају на небо, нити да се сјећају праведних судова.
И бијаху оба опчињени њоме и не казиваху један другом бол своју,
Јер их бјеше стид да искажу своју жељу, а хтјели су да буду са њом.
Вребали су ревносно свакодневно да је виде.
И рече један другом: Пођимо дома, јер је вријеме ручка; и изишавши раздвојише се један од другог.
И повративши се, дођоше на исто мјесто, па видјевши један другог, признаше да је узрок тога њихова похота. Тада заједно утврдише вријеме кад ће моћи да је нађу саму.
И догоди се, док су они вребали погодан дан, Сусана уђе, као претходних, тако и трећег дана са двије дјевојке само, и зажеље да се окупа у врту, јер бјеше жега.
Ондје не бјеше никога осим двојице стараца сакривени и вребајући је.
Она, пак, рече дјевојкама: Донесите ми уље и мило и врата врта затворите, да бих се окупала.
И учинише као што им рече, и затворише врата врта, па изађоше на споредна врата да донесу што им је заповијеђено, и не видјеше старце што су били скривени.
И догоди се, кад дјевојке изађоше, устадоше двојица стараца и потрчаше к њој,
И рекоше: Гле, врата врта су затворена, и нико нас не види, а ми смо те жељни; зато пристани и буди са нама.
Ако ли не, свједочићемо против тебе да је с тобом био младић и зато си послала дјевојке од себе.
И застења Сусана и рече: Тијесно ми је са сваке стране: ако ли ово учиним, смрт ми је готова; ако ли не учиним, нећу моћи побјећи из ваших руку.
Радије ћу изабрати не учинивши да паднем у ваше руке, неголи да сагријешим пред Господом.
И завика гласом великим Сусана; повикаше и двојица стараца против ње.
И потрчавши, један од њих отвори врата врта.
А кад чуше вику у врту, они у дому ускочише на споредна врата да виде шта јој се догодило.
А кад рекоше старци своје ријечи, посрамише се слуге јако, јер никад није речена таква ријеч о Сусани.
И би ујутро кад се сабра народ код мужа њеног Јоакима, дођоше два старца испуњени безаконом намишљу против Сусане да је убију.
И рекоше пред народом: Пошаљите по Сусану, кћер Халкијеву, која је жена Јоакимова; и они послаше.
И она дође и родитељи њени и дјеца њена и сва родбина њена.
А Сусана бјеше веома умилна и лијепа ликом.
Безаконици наредише да је открију, јер је била покривена, да би се насладили њеном љепотом.
При том плакаху сви њени и сви који су је знали.
Уставши двојица стараца међу народом, положише руке на њену главу;
А она је плачући гледала према небу, јер бјеше срце њено с надом на Господа.
Тада рекоше старци: Док смо нас двојица ходили сами по врту, уђе ова са двије слушкиње и затвори врата врта, па отпусти слушкиње.
И дође к њој младић који је био скривен, и леже са њом.
А ми налазећи се у углу врта, видјевши безакоње, потрчасмо према њима.
И видјевши их спојене, онога нисмо могли задржати зато што је био јачи од нас, па отворивши врата умаче.
А ову ухвативши, питали смо је ко је био (онај) младић.
Но она нам није хтјела казати. Ово свједочимо. И повјерова им сабрање као старјешинама народним и судијама, и осудише је на смрт.
Повика Сусана гласом великим и рече: О, Боже вјечни, Зналче онога што је сакривено, који знаш све и сва прије њиховог настанка,
Ти знаш да су лажно против мене свједочили; и, ево, умирем не учинивши ништа од онога што слукавише против мене.
И услиша Господ глас њен.
И док је вођаху да је уморе, ули Бог Духа Светог у дијете младо, по имену Данило,
И он завика гласом великим: Ја сам чист од крви ове!
И окрену се сав народ према њему и рекоше: Шта значи ријеч ова коју ти изговори?
А он, ставши међу њих, рече: Зар сте толико луди, синови Израиљеви! Без испитивања и без јасног доказа осудисте кћер Израиљеву?
Вратите се на судилиште; јер лажно ови посвједочише против ње.
И поврати се брзо сав народ. И рекоше му старци: Дођи, сједи међу нас и објави нам, јер, забога, теби је Бог дао старјешинство.
И рече им Данило: Раздвојте их једног од другог далеко, а ја ћу их испитати.
А кад се раздвојише један од другог, позва једног од њих и рече му: Остарели у данима злим, сад пристигоше гријеси твоји које си раније чинио
Изричући судове неправедне; невине си осуђивао, а ослобађао кривце, иако је Господ казао: Невиног и праведног не убиј.
А сад ову коју си видио, под којим дрветом си их видио да опште једно са другим? А он рече: Под трном (мастиком).
А Данило рече: Право си слагао на своју главу; јер, ево, анђео Божји, примивши заповјест од Бога, пресјећи ће те по средини.{Јелинска ријеч σχῖνον преведена је у старословенском ријечју трн. Од ње је глагол σχίσεισε који преводимо са пресјећи ће те. Највјероватније да је она изведена из именице σχῖνον, што упућује на везу између двије ријечи у јеврејском изворнику (сорисара). Прим. прев.}
И отпустивши њега, позва да му доведу другог; и рече му: Сјеме Хананово а не Јудино, љепота те превари и похота разврати срце твоје.
Тако сте чинили кћерима Израиљевим и оне, бојећи се, живјеле су с вама, али кћер Јудина не хтједе подносити ваше безакоње.
А сада ми реци, под којим дрветом си их ухватио да опште једно са другим? А он рече: Под зеленим дубом.
И рече му Данило: Право си и ти слагао, на своју главу; јер чека анђео Божји, имајући мач, да те пресијече по средини, како би вас уништио.
Тада повика све сабрање гласом великим и благослови Бога који спасава оне који се надају у њега.
И устадоше на двојицу старјешина, јер их изобличи Данило устима њиховим као лажне свједоке; и учинише им као што су они слукавили ближњем свом,
Да се поступи по Закону Мојсијевом, и убише их. Тако би спасена невина крв онога дана.
Халкија пак и жена његова заблагодарише Богу за кћер њихову Сусану са Јоакимом, мужем њеним, и са свим сродницима, зато што се не нађе у њој срамотна ствар.
А Данило постаде велики пред народом од оног дана па надаље.
