Ново Данилово виђење, на Тигру за вријеме цара Кира, човјека са лицем сјаја муње. Рука која га подиже. Јављање кнеза персијског и кнеза Михаила. Откривење Сина Човечијег, укрепљује га.
Године треће Кира, цара персијскога, објави се ријеч Данилу, коме бјеше дато име Валтазар, и то ријеч истинита, и сила велика и разум би му дат у виђењу.

У дане оне ја Данило био сам у туговању три недјеље дана:

Хљеба омиљеног не једох, месо и вино не уђе у уста моја, и уљем се не помазах док се не напунише три недјеље дана.

Дана двадесет четвртог мјесеца првог, ја бијах на обали ријеке велике, зване Едекел (Тигар)

И подигох очи своје, и видјех, гле, човјек један обучен у ризу ланену, и бедра његова опасана чистим златом из Офаза.

А тијело његово као (топаз) тарсијски, и лице његово као сјај муње, и очи његове као свјетиљке огњене, и мишице његове и голијени као сјај мједи бљештеће, и глас ријечи његових као глас мноштва (народа).

И видјех ја Данило сам појаву, а људи који бјеху са мном не видјеше појаве, но ужас велики нападе на њих, и побјегоше у страху;

И ја остах сам и видјех појаву ову велику, и не остаде у мени снаге, слава моја се промијени у ругобу, и постах немоћан.

И чух глас ријечи његових и кад га чух, бих потресен, лицем својим на земљи.

И, гле, рука која ме се дотаче и која ме подиже на кољена.

И рече ми: Данило, мили човјече, разуми ријечи које ти говорим и стани на мјесто своје, јер сада бих послан теби. И док ми је он говорио ријеч ову, устадох престрашен.

И рече ми: Не бој се, Данило, јер од првог дана, откад си предао срце своје да разумијеш и да потрпиш пред Богом својим, бише услишене ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.

А кнез царства Персијског стајао је наспрам мене двадесет и један дан; и гле, Михаило, један од првих кнезова, дође да ми помогне и оставих га ондје са кнезом царства Персијскога.

И дођох да ти саопштим шта ће се догодити народу твоме последњих дана, јер се виђење (тиче) дана (који долазе).

И док је он говорио са мном, у току ријечи ових, падох лицем својим на земљу потресен.

И гле, као прилика Сина Човјечијег дотаче се усана мојих; и отворих уста своја и говорих, и рекох ономе што је стајао испред мене: Господе, у појави Твојој, преврну се утроба моја у мени, и не имах силе;

Па како ће моћи слуга Твој, Господе, говорити са Господом овим мојим? Јер ја изнемогох, и од сада нема у мени крјепости, и дах застаде у мени.

И додаде и дотаче ме се онај са изгледом човјечијим и укријепи ме

И рече ми: Не бој се, мили човјече, мир ти; буди храбар и крјепак! И док је он разговарао са мном, укријепих се и рекох: Нека говори Господ мој, јер си ме укријепио.

И рече: Да ли знаш, зашто дођох к теби? А сада ћу се вратити да ратујем с кнезом персијским; и док ја будем излазио, кнез јелински ће улазити.

Него да ти објавим записано у Писму истинитом, и нема ниједног ко би издржао са мном у свему овом, осим Михаила, кнеза вашега.