Наставља се молитва за опроштај и признање грјешности у земљи пресељења; прославља се величина Дома Божјег и неистраживост мудрости.
Господе Сведржитељу, Боже Израиљев, душа у тјескоби и дух тугоморан вапије к Теби.

Услиши, Господе, и смилуј се, јер сагријешисмо пред Тобом;

Јер Ти си који пребиваш вавијек, а ми који пропадамо вавијек.

Господе Сведржитељу, Боже Израиљев, услиши молитву умрлих Израиља и синова који гријеше пред Тобом, који не послушаше гласа Господа Бога свога, те нас постигоше невоље.

Не помени неправде отаца наших, него се сјети руке Твоје и имена Твога у времену овом:

Јер Ти си Господ Бог наш, и хвалићемо Те, Господе.

Јер за ово си дао страх и срца наша, да призивамо име Твоје, и да Те прослављамо у пресељењу нашем, јер избацисмо из срца нашег сву неправду отаца наших, који сагријешише пред Тобом.

Ево нас данас у пресељењу нашем, тамо гдје си нас расејао на срамоту, и на клетву и на накнаду за све неправде отаца наших, који одступише од Господа Бога нашега.

Слушај, Израиљу, заповјести живота, пазите да познате мудрост.

Шта је, Израиљу, то што си у земљи непријатеља, што остари у туђини?

Оскврнавио си се заједно са мртвима,

Прибројао си се онима у аду? Оставио си извор премудрости.

Путем Божјим да си ходио, живио би у миру вавијек.

Научи гдје је премудрост, гдје сила, гдје знање, да познаш истовремено гдје је дуго живљење и живот, гдје је свјетлост очију и мир.

Ко нађе мјесто њено, и ко је ушао у ризнице њене?

Гдје су кнезови народа и господари, звијери које су на земљи?

Који се играју са птицама небеским и који сребро сабирају, и злато у које се уздају људи, и нема краја стицању њиховом,

Који сребро обликују и о њему брину, и не могу се истражити дјела њихова?

Ишчезоше и у ад сиђоше, и други намјесто њих устадоше.

Млађи видјеше свјетлост и настанише се на земљи, пут пак знања не познаше,

Нити разумјеше стазе Његове нити их схватише; синови њихови од пута Његовог далеко бише.

Нити се чу у Ханану, нити би виђено у Теману,

Ни синови Агарини који траже разум на земљи, трговци Мере и Темана баснословци и трагатељи знања, пут премудрости не познаше, нити се сјетише стаза њених.

О, Израиљу, како је велики Дом Божји и пространо мјесто обиталишта Његовог;

Велики и нема краја, висок и безмјеран.

Тамо су били горостаси славни од почетка, поставши веома велики, вјешти рату.

Није њих изабрао Господ, нити је пут знања дао њима;

И погибоше зато што нису имали мудрости, погибоше због несавјесности своје.

Ко узиђе на небо, и задобио је (премудрост) и снесе је са облака?

Ко пређе с оне стране мора и нађе је, и донесе је чистију од злата?

Нема га који познаје пут њен и који памти стазе њене.

Но који све знаде, њу познаје, пронађе је расуђивањем својим. Који је створио земљу на вјечно вријеме, испуни је животињама четвороножним;

Који шаље свјетлост, и она иде, призва је и послуша Га са трепетом.

Звијезде пак засјаше на стражама својим и зарадоваше се,

Позва их и рекоше: Овдје смо, и засјаше са весељем Творцу своме.

Он је Бог наш, и нема другога који би се сравнио са њим.

Он пронађе сваки пут знања и даде га Јакову, слуги своме, и Израиљу, вољеном од Њега;

После тога на земљи се јави и са људима поживје.