И видјех, и гле Јагње које стајаше на гори Сиону и са Њиме сто четрдесет и четири хиљаде, који имаху Име његово и Име Оца његовог написано на челима својим.

И чух глас са неба као глас вода многих, и као глас грома јаког; и глас који чух бјеше као гуслање гуслара у гусле своје.

И пјеваху пјесму нову пред пријестолом и пред четири жива бића и пред старјешинама; и нико не могаше научити ову пјесму осим оних сто четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици: ово су они који иду за Јагњетом куда год пође; ови су откупљени између људи као првина Богу и Јагњету;

И у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане.

И видјех другога анђела који лети посред неба, који имаше вјечно Јеванђеље да благовијести онима који живе на земљи и свакоме племену и роду и језику и народу.

И говораше снажним гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се Ономе који створи небо и земљу и море и изворе водене.

И други анђео следоваше говорећи: Паде, паде Вавилон велики, који је жестоким вином блуда својега напојио све народе.

И трећи анђео следоваше за њима говорећи гласом громким: Ко год се поклони звијери и лику њезином, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

И он ће пити од вина гњева Божијег, које је непомијешано наточено у чашу гњева његовог, и биће мучен у огњу и сумпору пред анђелима светима и пред Јагњетом.

И дим мучења његовог уздизаће се у вијекове вијекова; и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звијери и лику њезином, и ко год прима жиг имена њезина.

Овдје је трпљење светих, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

И чух глас са неба који ми говори: Напиши: Блажени мртви који од сада умиру у Господу! Да, говори Дух, нека почину од трудова својих, а дјела њихова ће слиједити за њима.

И видјех, и гле облак бијели, и на облаку сјеђаше Неко сличан Сину човјечијему, који је имао на глави својој вијенац златан, а у руци својој срп оштар.

И други анђео изиђе из храма вичући снажним гласом Ономе што сједи на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође вријеме да се жање, јер се жетва на земљи осуши.

И Онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

И други анђео изиђе из храма што је на небу, и он је имао срп оштар.

И други анђео изиђе из олтара, који је имао власт над огњем, и повика јаким гласом ономе који имаше срп оштри: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер сазреше гроздови његови.

И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у велику кацу гњева Божијега.

И изгази се каца изван града, и изиђе крв из каце све до узда коњима у ширину од хиљаду и шест стотина стадија.