А Савле одобраваше његово убиство. А у тај дан постаде велико гоњење на Јерусалимску цркву, и сви се расијаше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.

А људи побожни сахранише Стефана и учинише над њим велики плач.

А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу.

Међутим, оии што се расијаше пролажаху и проповиједаху ријеч.

А Филип сишавши у град самаријски проповиједаше им Христа.

А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше;

Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише.

И би велика радост у граду ономе.

А бјеше отприје у граду неки човјек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико.

Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божија.

А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао.

Но када повјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.

Тада и сам Симон повјерова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика гдје се збивају, дивљаше се врло.

А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила ријеч Божију, послаше им Петра и Јована.

Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога;

Јер још ни на једнога од њих не бјеше сишао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса.

Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.

А кад видје Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свијети, донесе им новаца,

Говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога.

А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце.

Нема теби дјела ни удјела у овој ријечи, јер срце твоје није право пред Богом.

Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твојега;

Јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде.

А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.

А они, засвједочивши и говоривши ријеч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповиједаху јеванђеље.

А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст.

И уставши пође. И гле, човјек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што бјеше над свима њеним ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим као поклоник,

Па се враћаше, и сједећи на колима својим читаше пророка Исаију.

А Дух рече Филипу: Приступи и прилијепи се тим колима.

А Филип притрчавши, чу га гдје чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумијеш то што читаш?

Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и сједне са њим.

А мјесто из Писма које читаше бјеше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње нијемо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих.

У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов.

Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога?

А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповједи му јеванђеље о Исусу.

Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим?

А Филип му рече: Ако вјерујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Вјерујем да је Исус Христос Син Божији.

И заповједи да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.

А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију.