А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте ријечи моје.

Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана.

Него је то оно што је рекао пророк Јоил:

И биће у посљедње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове.

Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мојега, и прорицаће.

И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.

Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни Дан Господњи.

И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.

Људи Израиљци, чујте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,

Овога, по одређеном савјету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте.

Њега Бог васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не бјеше могуће да га она држи.

Јер Давид говори за њега: Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.

Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у нади.

Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење.

Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.

Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.

Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по тијелу подигнути Христа да сједи на пријестолу његову,

Предвидјевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тијело његово видје труљења.

Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми свједоци.

Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете.

Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.

Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.

А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: (та да учинимо, људи браћо?

А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријехова; и примићете дар Светога Духа.

Јер обећање је за вас и за дјецу вашу и за све даљне које ће дозвати Господ Бог наш.

И другим многим ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овога покваренога рода.

Тада они који радо примише ријеч његову крстише се; и додаде се у тај дан око три хиљаде душа.

И бијаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама.

А уђе страх у сваку душу, јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

(Страх велики бијаше на свима њима.) А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко.

И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.

И сваки дан бијаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хљеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца,

Хвалећи Бога, и бијаху омиљени код цијелог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху.

А док они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји,

Срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече.

А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада.

И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

И Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога;

И поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве,

Ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави,

Нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав.

Он је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла: и нема ни у једноме другоме спасења.

Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти.

А видећи смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом,

Но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против.

Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом,

Говорећи: (та ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.

Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме.

И дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову.

А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога?

Јер ми не можемо да не говоримо оно што видјесмо и чусмо.

А они запријетивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило.

Јер више од четрдесет година бјеше ономе човјеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења.

А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старјешине.

А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и свс што је у њима;

Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?

Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог.

Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим,

Да учине оно што рука твоја и савјет твој унапријед одреди да буде.

И сад, Господе, погледај на њихове пријетње, и дај слугама твојим да са сваком смјелошћу говоре ријеч твоју,

Пружајући и ти руку своју на исцјељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса.

И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу.

А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.

И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима.

Јер нико међу њима не бјеше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога,

И полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао.

А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утјехе, Левит, родом са Кипра,

Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.