Азбука веры » Библија » Дела Светих апостола » гл.26

Дела Светих апостола, Поглавље 26

Толкования

Толкования главы

26:1

26:2

26:3

26:4

26:5

см.:Деян.22:3;Деян.23:6;

26:6

см.:Быт.3:15;Иез.34:23;Иез.37:24;Дан.9:24;Мих.5:2;Быт.22:18;Втор.18:15;2Цар.7:12;Пс.131:11;Ис.4:2;Ис.7:14;Иер.23:5;Иер.33:15;

26:7

26:8

26:9

26:10

см.:Деян.8:3;Деян.9:1;Деян.22:4;1Кор.15:9;Гал.1:13;1Тим.1:13;

26:11

26:12

26:13

см.:Деян.22:6;

26:14

26:15

26:16

26:17

26:18

см.:Ис.42:7;Ис.60:1;Лк.2:32;Ин.1:9;1Пет.2:9;Еф.5:8;

26:19

26:20

см.:Иер.18:8;Иез.33:14;Деян.9:20;

26:21

см.:Деян.21:30;

26:22

26:23

см.:Чис.21:9;Ис.53:2;Дан.9:26;Зах.12:10;Лк.24:27;

26:24

см.:1Кор.1:23;1Кор.2:14;

26:25

26:26

см.:Ин.18:20;

26:27

26:28

26:29

см.:Деян.24:27;

26:30

26:31

26:32

Сербский (синод.)

Языки

А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам о себи. Онда Павле подигавши руку, поче своју одбрану:

Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудејци.

Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци,

Који ме знају од раније, ако хоће посвједочити, да по најстрожијој струји наше вјере живљах као фарисеј.

И сада стојим пред судом због наде у обећање које Бог даде оцима нашим,

До којега наших дванаест племена, усрдно служећи дан и ноћ, надају се да ће достићи. За ову наду, царе Агрипа, оптужен сам од Јудејаца.

Зашто ви сматрате да је невјероватно да Бог мртве васкрсава?

И ја сам, заиста, и сам мислио да ми ваља много радити против имена Исуса Назарећанина,

(то и чиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од првосвештеника; и кад их убијаху, ја се саглашавах.

И по свим синагогама, често их мучећи приморавах да хуле, и са превеликом јарошћу против њих, гонио сам их чак и у туђим градовима.

И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника,

У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се!

А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус којега ти гониш.

Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и свједока овоме што си видио и што ћу ти показати,

Избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем,

Да им отвориш очи да се од таме обрате свјетлости и од власти сатанине Богу, да вјером у мене приме опроштење гријеха и удио са освећенима.

Зато, царе Агрипа, ја не бијах непокоран небеском виђењу;

Него најприје онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповиједах да се покају и да се обрате Богу чинећи дјела достојна покајања.

Зато ме Јудејци ухватише у храму и хтједоше да ме растргну.

Али добивши помоћ од Бога стојим до самога овога дана и свједочим малом и великом, не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити:

Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих, и да ће јавити свјетлост народу јудејскоме и незнабошцима.

А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним гласом: Лудујеш Павле! Многе те књиге изводе из памети.

А он рече: Не лудујем, моћни Фесте, него казујем ријечи истине и разума.

Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у неком углу.

Вјерујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да вјерујеш.

А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин.

А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова.

И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникија и који сјеђаху с њима,

И удаљивши се разговараху међу собом, говорећи: Овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

А Агрипа рече Фесту: Овај човјек могаше бити пуштен да се није позвао на ћесара. (И тако ријеши управник да га пошаље ћесару).