А Павле схвативши да је један дио садукеја а други фарисеја, повика у Синедриону: Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди.

А кад он ово рече настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздијели се народ.

Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје.

И настаде велика вика и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се говорећи: Никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му пак говори дух или анђео, не ратујмо против Бога.

А када настаде велика свађа, побојавши се заповједник да Павла не растргну, заповједи да сиђу војници и да га отргну од њих и одведу у логор.

А идуће ноћи стаде Господ пред њега и рече: Буди храбар, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

Када пак свану дан, учинише неки од Јудејаца завјеру и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

А бјеше их више од четрдесет који ту завјеру учинише.

Ови приступише првосвештенику и старјешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.

Сада, дакле, ви са Синедрионом кажите заповједнику да га сутра сведе вама, као да бисте хтјели дознати боље о њему; а ми смо спремни да га убијемо прије него се он приближи.

А син сестре Павлове, чувши за ову засједу, дође и уђе у логор и јави Павлу.

Павле пак, дозвавши једнога од капетана, рече: Ово момче одведи заповједнику, јер има нешто да му јави.

А он га узе и доведе заповједнику, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да теби доведем ово момче које има нешто да ти каже.

А заповједник узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: (та је то што имаш да ми јавиш?

И рече: Јудејци се договорише да те замоле да сутра сведеш Павла њима у Синедрион, као да би хтјели нешто тачније испитати о њему.

Али их ти немој послушати, јер га вребају њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

Заповједник онда отпусти момче заповједивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.

И дозвавши двојицу од капетана, рече: Припремите двјеста војника да иду у Кесарију, и седамдесет коњаника и двјеста стријелаца, по трећем часу ноћи.

И нека доведу коње да посаде Павла и спроведу га жива до Феликса управника.

И написа писмо са оваквом садржином:

Клаудије Лисија, моћноме управнику Феликсу поздравље.

Човјека овога ухватише Јудејци и хтједоше да га убију; ја пак дођох са војницима и отех га, дознавши да је Римљанин.

И желећи дознати узрок за који га оптужују, доведох га у њихов Синедрион,

И нађох да га оптужују за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

Када ми је пак пријављена завјера Јудејаца против овога човјека, одмах га послах теби, заповједивши и његовим тужиоцима да пред тобом кажу шта имају на њега. Буди здраво!

Тада војници, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

А сутрадан, оставивши коњанике да иду с њим, вратише се у логор.

И они дошавши у Кесарију и предавши писмо управнику, изведоше и Павла пред њега.

А управник прочитавши писмо, запита из које је он области; и дознавши да је из Киликије рече:

Саслушаћу те када стигну и твоји тужиоци. И заповједи да га чувају у Иродовој судници.